presvlacenja-cover

У недјељу 30. маја 2010 г. у Mанастиру Ћелија Пиперска је великим литугијским сабрањем прославио своју славу – празник преподобног Стефана Пиперског са Светом архијерејском литургијом поводом пресвлачења и полагања у нови кивот његових моштију.

 

Свету Службу Божију служиo je Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Господина Епископ Будимљанско – никшићког Јоаникија. Учешћа у овом благословеном сабрању међу многобројним свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом Божијим је обогатио  игуман Светогорског манастира Симонопетра Архимандрит Јелисеј. Много гостију  из иностранства, као и велики број јавних личности такође су били присутни.

 

Мошти Св.Стефана Пиперског су биле пресвучене након нешто више од три стотине године. Претходни кивот у коме су почивали до сада његове Свете мошти датира још из 1908. године.  Полагање Светитеља у нови кивот дешавало се на сваких сто година, а претходна два кивота чувају се у манастиру.

 

 

Светковина је почела  свечаним бденијем, којим је началствовао Архимандрит Јелисеј, игумана светогорског манастира Симонопетра, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија.

 

Након бденија извршено је пресвлачење и полагање моштију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, која је родно мјесто Светитеља.

 

 

Сутридан су Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије са свештенством служили Свету службу Божију у тријему испред манастирске порте специјално урађеним за ову прилику.

 

Божанству Литургију, као и бденије, византијским појањем су украсили симонопетритски монаси и монахиње из манастира Светог Стефана код Врања.

 

 

Говорећи у литургијској проповиједи о Светом Стефану Пиперском, Владика Јоаникије је рекао да је сигурно да је Свети Стефан Пиперски био у вези са Светом Гором и да је примио светогорску духовност: ”Био је исихаста, а то значи онај који сву своју наду полаже на Бога, који непрестано Богу служи постом и молитвом. Али то не значи да живи само у повучености, мада знамо да је Свети Стефан био и пустињак и да се склањао у горе ровачке ради подвига монашкога“.

 

 

„Испунивши се благодаћу Светога Духа, он је постао и духовни отац своме народу, и пастир и учитељ. Окупио је монаштво и народ око престола Божијега, сабирао га именом Христовим, покривао га благодаћу својих молитава, хранио га небеским хљебом. Носећи на тај начин свој крст он се и посветио. На крају свога живота савио се овдје у ову Светињу коју је сам саградио. И овдје је душу своју предао Господу. И убрзо је био прослављен као Светитељ“.

 

„Био је нешто млађи савременик Светога Василија Острошког и његов сатрудник у борби за слободу, за чување завјета слободе и за чување завјета вјере православне. Унијаћење је било стигло и до Цетиња, а Господ је сачувао вјеру тада преко Светога Василија и Светога Стефана Пиперскога“, рекао је Владика Јоаникије.

 

У току литургије настојатељица манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена (Станишић) одликована је чином игуманије са правом ношења напрсног крста. Митрополит Амфилохије је рекао да је она чула глас Господњи још у својој младости. „Чула је и послушала тај глас. Она је одлучно кренула Божјим путем примивши монашки постриг и завјетовавши се Господу да носи упаљен светионик свога срца и ума и да гори као свијећа пред лицем Господњим“, рекао је Владика Амфилохије.

 

 

Празничном литургијском сабрању у манастиру Ћелија Пиперска присуствовали су бројни гости из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, али и из других манастира (Жиче, Петропавловског манастира код Требиња, Светог Стефана код Врања, Јекатеринбурга и са Косова и Метохије).

 

Учесници сабора били су и амбасадори Русије, Србије, БиХ и Украјине у Подгорици Јаков Герасимов, Зоран Лутовац, Бранимир Јукић и Оксана Сљусаренко. Био је присутан и Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Србије која је заједно са Владом Црне Горе значајно помогла у организацији сабора, као и други угледни узваници.

 

Најзаслужнијима за организацију ове велике светковине додијељене су захвалнице Митрополита Амфилохија и управе манастира Ћелија Пиперска.

 

Симонопетритски монаси су Митрополиту Амфилохију даривали оковано Јеванђеље са сценама из Откровења Јовановог, манастиру прибор за свршавање Свете Евхаристије а игуманији Јелени напрсни крст.

 

Митрополит Амфилохије је Архимандриту Јелисеју поклонио икону Светог Стефана Пиперског, коју је Отац Лазар нашао у Манастиру,  а оцу Алексеју из Јекатеринбурга дрвени дуборез са ликом истог Светитеља. Послао је дарове и игуманији Никодими из знаменитог манастира Ормилија, метоха Симонопетритског манастира.

Изведен је и пригодан културно-умјетнички програм.

 

извор: www.mitropolija.me